Novi početak

Ovo je oproštajni post na ovom mestu, preselio sam se. Pratite link i svratite.

smiljaandjelkovic.com

Dobrodošli na internet prezentaciju pevačice Smilje Andjelković - Lepe Smilje!

- Dugogodišnje iskustvo
- Sve vrste proslava

Repertoar:

• izvorne pesme
• narodne pesme
• starogradske pesme

NOVO:
Preslušajte delove pesama sa najnovijeg albuma “Ćao mali” i naručite album online!

Prvi svetski wiki roman

Poznati britanski izdavač Penguin je upravo lansirao veoma zanimljiv projekat nazvan “A Million Penguins”. To je prvi svetski wiki roman.

Autorka: Jelena Davidović

Možemo očekivati da će ovaj trend wiki romana da prate i drugi poznati izdavači ili barem da se na taj način diskutuje o nekom romanu koji je već izdat. Za one koji ne znaju, wiki predstavlja tip web sajta čiji sadržaj mogu menjati drugi posetioci tog web sajta a naravno najpoznatiji primer je Wikipedia.

Ideja je jednostavna, svako može pisati i doprineti romanu, a rezultat je knjiga koju je napisala Internet zajednica. To je u skladu sa izuzetno aktuelnim svetskim trendom da se čitaocima daje mogućnost da aktivnost stvaraju sadržaj koji je i jedan od osnovnih principa Web 2.0 sveta. Ovaj projekat je eksperiment romana od kojeg se očekuje da će biti uspešan. Možete posetiti sajt i pročitati poglavlja koja se ispisuju u istom trenutku. Prema rečima samog Penguina:

“A Million Penguins je eksperiment po pitanju kretivnog pisanja i zajednice. Svako može da se pridruži. Svako može da piše. Svako može da menja tekst. Svako može biti poseban. Čak i TI. Da, ti. Hajde da vidimo da li je masa ne samo mudra već i kreativna. Ili će važiti izreka “Previše babica kilavo dete?”.

Vidi se da izdavač kroz ovaj pristup želi da pokaže koliki je značaj zajednice, stavlja one koji stvaraju sadržaj na prvo mesto i kao da pita posetioce da li su dorasli izazovu.

Pretpostavlja se da će projekat krenuti za par meseci. Prema rečima jednog blogera koji je video trenutnu verziju, ideja ovog projekta se bazira na jednoj igri koje seća iz srednjoškolskih dana. Svaka od osoba koje zajedno obrazuju krug, treba da napiše samo jednu rečenicu romana. Međutim, postoji jedan problem. Na šta će ličiti roman kojem doprinos daju „pingvini“ koji nisu dovoljno inspirisani za ovakav masovni poduhvat? Šta će se desiti s romanom kad različiti ljudi imaju i različite ideje o tome kako se priča treba završiti – ili čak početi? I što je možda najvažnije, da li pisci zaista mogu zaboraviti na svoj ego i međusobno uspešno sarađivati? Uspeh romana će zavisiti od saradnje i kreativne energije pisaca, a najbitnije je držati se njegove poente. Ovim projektom se možda može otkriti jedan trend međuljudske saradnje u kojoj se kroz „vežbe pisanja“ pored zajedničkog cilja stiže i do nekog novog iskustva.

Poznato je da su većinu visoko cenjenih televizijskih programa pisali timovi pisaca, a da većina filmova prolazi kroz rigorozne testove pred snimanje (koji često rezultiraju brojnim izmenama) pre nego što dođu do publike. Slikari Holbein i Titian, pored svojih savremenika koriste studente da dodaju detalj svojim delima pre nego što ih potpišu, a tu tradiciju je nastavio i Damien Hirst koji otvoreno priznaje doprinos njegovog timskog studia.

Ali šta se dešava po pitanju romana? Da li zajednica može izaći na kraj sa bujnom maštom svakog od pojedinaca u najboljem slučaju, ili sa banalnim, pa čak i besmislenim rečenicama, da bi na kraju ostvario nešto iole vredno? Ostaje nam da sačekamo rezultate za nekoliko meseci.

Ali jedno je sigurno. Kakav god da bude wiki roman, ovo će napraviti dobru promociju za britanskog izdavača zbog činjenice da su prvi smislili ovu ideju.

Preuzeto sa: http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?nav_id=233040 

Džimi Vels odgovara na pitanja čitalaca

Magazin za popularizaciju nauke New Scientist objavio je 20. februara odgovore na pitanja čitalaca upućena osnivaču Vikipedije Džimiju Velsu. Članak sa pitanjima i odgovorima usledio je posle objavljivanja intervjua sa Velsom. Intervju je manje-više ostao na nivou već poznatih stvari i očigledno je bio namenjen (i) onom delu publike koji je u manjoj meri upoznat sa Vikipedijom, ali zato u novom članku možemo da pročitamo neke (zanimljivije) Velsove stavove o o daljem razvoju wiki-projekta, i o komunikološkim i tehničkim pitanjima koje taj projekat pokreće.

via esholastik

MyExit.org

Exitova socijalna mreža. Plus za tableless, minus za tag soup, divitis i generalno užasan markup. By the way koriste image mapu za navigaciju (!?), ja sam mislio da smo izašli iz mračnih devedesetih. Goodbye seo. Vizuelno je sajt ok, ali “ispod haube” je zlo.

via Eklektik

Blogsession PDF

Pedja je izbacio Blogsession, seriju od 12 tekstova na temu bloga i blogovanja. U ovom PDF - u se nalaze i dva bonus teksta (Arhitektura bloga i kako je učiniti funkcionalnom by Aljoša i Kako prevesti WordPress by Bratislav)

Skinite PDF

Tri nonsensa u mojoj glavi

Evo, ovih dana me baš i nema, posao, porodica škola itd… Šta da vam kažem osim tri nonsensa, čisto a napišem nešto. Zašto me nije bilo, zaista? Evo prave istine, ukoliko se istina može smatrati za ispravno stanje stvari. Kao prvo, išao sam u Vatikan i pitam Papu koliko ljudi radi u Vatikanu, a on mi odgovara da otprilike polovina ljudi radi. Nisam se baš i nešto nasmejao na ovu glupost. E sad, smešnije mi je bilo to što u Parizu na svakih 15 minuta jedan čovek slomi nogu okliznuvši se na pseći izmet lol. Zamislite tog tipa! E onda sam čuo jednu veliku glupost koja me se u principu i ne tiče pošto svoj računar ne planiram da budžim. “Moć računara se udvostručava svakih 18 meseci, što nije slučaj i sa mojim.

Najbolji dizajn naslovnih strana

http://www.bestfrontdesign.com/ 

Odabrano za vikend

“Exit” sjajna udavača: “NAJVEĆI muzički festival u jugoistočnoj Evropi “Egzit”, zainteresovao je nekoliko kompanija, koje žele da na nekoliko godina, pa čak i trajno otkupe autorska prava. Takvu želju, prva je obelodanila produkcijska kuća iz Beograda “Komuna”, a ubrzo posle toga usledile su ponude “Arian zabave” iz Hrvatske i kompanije “Tiket lajn” iz Austrije.”

Metallica i Pepersi u Beogradu: “Kako “Novosti” saznaju iz dobro obaveštenih muzičkih izvora, u Beograd nam na leto stižu dve legendarne američke grupe - “Red hot čili pepers” i “Metalika”! “Ljute papričice” prvi put će svirati u Srbiji. Datumi oko kojih se pregovara su 26. jun ili 1. jul, dok je koncert “Metalike” (pohodili nas prvi put 15. juna 2004.) zakazan za 28. jun, na Vidovdan. Mesto održavanja koncerata još nije precizirano, kao ni cena ulaznica.”

Monografija o Savi Šumanoviću: “UMETNIK umire dva puta. Jednom fizički a drugi put kad mu ubijaju delo. Tako parafrazira Ivu Andrića Ljubica Miljković, kustos narodnog muzeja, autor monografije o jednom drugom velikanu s ovih prostora - o Savi Šumanoviću - suočena sa nepremostivim problemom: cenom koju Muzej savremene umetnosti naplaćuje za fotografisanje dela iz svoje kolekcije.”

Tako Reći Neobavezno by Rastko Zakić: “Kad se bolje pogleda, politika je jedan veliki mozaik u koji svaka kamenjarka može da ugradi poneki šareni kamenčić.”

I Francuzi imaju Moldera i to francuskog: “Nacionalni centar za svemirska istraživanja najavio je da će na Internetu obelodaniti svoju arhivu, sakupljanu trideset godina, o viđenjima NLO-a i drugim neobičnim fenomenima
Stiže 6.000 poverljivih izveštaja.”

O lepim domaćim macama: “Najređe su snežnobele, najčešće crno-bele, a sve ulaze u red evropske kratkodlake, ili, jednostavnije rečeno, pripadaju najčistijem obliku domaće mačke. Ova mačija rasa razvijala se u Evropi kroz vekove bez ikakvog „mešanja” čoveka, odnosno „prateći” samo tokove evolucije. Tip je najočuvaniji na severoistoku kontinenta i danas najviše odgajivača ove rase ima u zemljama Skandinavije.”

Toaletni nosač iPod-a: “Najprodavaniji MP-3 plejer na svetu je iPod kompanije „Epl”.
Poznato je da, upravo, iz tog razloga mnogi proizvođači prave različite dodatke za ovog muzičkog mališana, a u tome mašti nema kraja. Stereo postolje za iPod s nosačem za toaletni papir proizvela je kompanija „Ateh”. Nosač za papir se prikači na zid i omogućava da se utakne iPod.”

Humanost.org - Novosti, akcije, pomoć… Pridružite se…

Simens Nokia početak: ” Juce je interno u prostorijama korporacije Siemens objavljen celokupan plan udruzivanja ova dva giganta. Kao sto sam i ranije pisala Siemens ulazi u ovaj brak sa 9000 ljudi viska. Neki ce u penziju, neki na biro rada a neki ce u nove radne pobede, privatni biznis ili u gostovanje po drugim firmama. Male firme fleksibilnije i pokretnije cine se kao buducnost. Siemens je vec izdvojio neke delove koji sami traze klijente i trziste a ipak imaju velikog giganta koji im duva u ledja. Ovaj nacin razmisljanja i planiranja pokazuje se u praksi odlican. Dakle osnivaju se unutar firme posebne jedinice koje imaju odvojen racun ali ne i odvojene veze, poznanstva i ugled imena.”

Video intervju na temu usability - ja: “Microsoft-ova lokacija DevSource objavila je seriju video-zapisa intervja sa usability sutručnjacima kao što su Jakob Nielsen, Steve Krug, Lou Rosenfelt, i George Olson, a na temu usability optimizacije i razvoja interfejsa.”

Google otvorio Gmail svim korisnicima: “Ako već dosad to niste učinili, odsad se jednostavnom registracijom možete pridružiti milijunima korisnika širom svijeta koji uživaju u blagodatima najpopularnijeg webmail servisa na internetu”

B92 Widget za Mac OS X 10.4: “Čitalac našeg sajta Vladica Mitrović je napisao widget za praćenje vesti sa sajta B92.“

Koja je prva stvar prodata na eBay-u?

Once upon a time, many wondered if a company like eBay would even work. Since then,

the online auction house has silenced the doubters. — everything from fake vomit to Lamborghinis is just a click away. Ah, but of all those millions of sales, which

was the very first?

EBay was founded by Pierre Omidyar in 1995. Though he’s now a billionaire (of course), Pierre started AuctionWeb (as it was then known) as a simple “side hobby.” In late ‘95, Pierre made history when he sold eBay’s first item — a broken laser pointer he had originally bought as a cat toy.

Amazingly, the buyer paid $14.00 for the kaput pointer. We imagine it was about this time Pierre realized he was on the cusp of creating something great.

It’s true that if it ain’t broke, don’t fix it. But if it is broke, maybe you should forget about the repairs and just sell it.

via
I did not know that yesterday!

Apple.com - Apple na netu godinama (screenshots)

http://www.flickr.com/photos/kernelpanic/sets/283374/

http://web.archive.org/web/*/http://www.apple.com

Principles of Urban Structure by Nikos Salingaros

Ova knjiga objašnjava kako funkcionišu gradovi. Ova knjiga servira inspiraciju i vodič za planere da re - humanizuju naše gradove koristeći tehnologiju i nova saznanja iz oblasti matematike i nauke.

 

Dogma mainstream urbanizma se ne može izboriti sa promenama u tehnologiji, kulturi i nauci poslednjih nekoliko decenija. Nasleđe koje smo ostavili je gornji, izgaženi asfal i sterilno betonsko okruženje. Zbog toga, ova knjiga je adresirana profesionalnim urbanistima, studentima i nastavnicima, koji žele da saznaju zašto su gradovi uspešni ili ne u zavisnosti od njihove forme, komponenti i strukture. Mnoge potrebe su povezane sa brzom potragom za novim načiim urbanističkog planiranja i dizajnom, koje ova knjiga nudi konceptualno pokazujući kako povezati grad na više nivoa.

 

U ovoj knjizi je izraženo saznanje da je gradovima potrebno razumevanje kao kompleksnom sistemu. Različiti tipovi urbanih sistema se poklapaju sa izgradnjom kompleksnog sistema i naseljenom gradu. Ova pobuna za korišćenje obrazaca za razumevanje jasnoće, iznenadnih događaja, samoorganizacije i adaptacije. Ova knjiga je jedna od početaka urbane nauke.

 

Nikos Salingaros info

 

Oslobađanje lektire: antologija srpske kratke priče / priredio Igor Marojević. Zagreb: Naklada MD, 2003.

U uvodu „Nepreglednost i trash“ Marojević nas in medias res uvodi u problematiku Kišove referentnosti u jezičkom stilizovanju, u izrazitoj intertekstualnosti, (pseudo)dokumentarnosti i metafikcionalnosti. Podmladak srpske proze oslanja se na pisce koji su bili pod neposrednim uticajem proznog opusa Danila Kiša, kao što su Nemanja Mitrović, Svetislav Basara i Mihajlo Pantić.

 Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog nam veka, kišovska poetika polako se infiltrilala u srpsku prozu da bi konačno „Časom anatomije“ postala teorijski poduprta.

 Gde nastaje račvanje mlade srpske proze naspram Kiša i ne nužno samo Kiša? Recimo, to bi mogli biti posmodernisti osamdesetih.

 U bloku PSEUDO – PROTO zastupljeni su pomenuti Basara, Mitrović i Pantić kao jedan ogranak. Kod Mitrovića se uočava briga o jezičkom uobličavanju i stilizovanju. Glavna distinkcija između Mitrovića i Kiša je u dramaturgiji koja se kod Kiša najčešće može rekonstruisati, nije kršena mehanički, a u načelu svaki opis i svaki detalj kod njega ima značenjsku funkciju.

 Kod Basare je pseudodokumentarnost i metafikcionalnost krenula malo drugačijim tokom: jedna od njegovih glavnih poetičkih crta je lucidnost i mistifikacija, koji su uglavnom glavni predmet priče, dok kod Kiša imamo određen stepen relativizovanja mistifikacije.  Basara u poslednje vreme nije baš bio produktivan na polju proze, tako da je dodeljivanje NIN – ove nagrade Basari jedan poziv za ponovno čitanje.

 Mihajlo Pantić kao reakciju na Kišovu poetiku unosi izvesne elemente neorealizma. Mimetički nivo je niži nego Kišov, ali iz njega ipak izrasta određena metafikcionalnost i intertekstualnost. Marojević napominje da je kod Kiša katalogizovanje popis stvari, jedno od glavnih sredstava dramaturške retardacije, defabulacije, kod Pantića se katalogizacija artikuliše posve obrnuto; Pantić vraća katalog realističkom prosedeu.

 PSEUDO -  PROTO nam daje priče ova tri pisca koja su pomogli recepciju mlade srpske proze. Taj uticaj je spoljni, posredan, pošto se njihovo pismo, uopšteno gledano, nije posebno često i direktno ispoljavalo sa strane mlađih autora.

 Proza mlađih srpskih pisaca, koji pišu devedesetih, kreće se na nekoliko frontova: jedan broj autora vodi se pre svega jezičkom stilizacijom, drugi se razvijaju na polju mistifikatorskih postupaka, treći uzimaju katalog kao osnov priče, koja ne ukida nužno Biblioteku, nego je dupunjuje CD – tekom, filmotekom i srodnim „jedinicama“.

 MIMIKRIJE, odeljak je koji obuhvata sledeće autore: Aleksandar Gatalica, Saša Obradović, Saša Ilić, Mirjana Mitrović, Vladimir Pištalo i Goran Petrović. Kod Petrovića uočavamo izvesne pavićevske strategije premetnute u formu dijaloga. Kod ove grupe parodija je bitnija nego što nam se čini ako ih posmatramo u ključu novijih tumačenja (L. Hutchion, G. Genette). Pištalo parodira Pavića, Gatalica u kontekstu nacizma pominje „teoriju peščanika“ i detalje bliske nekim Kišovim pričama, dok Saša Ilić ukršta neke elemente figure oca iz Kišove proze u isparodirano hičkokovski scenario tako da pravi dvostruku „ironijsku raziku“ ne narušavajući visok stil priče.

Ova „mimikrija po Danilu kišu“ je rasterećena kišovskog humanizma, a takvo oslobađanje je svojstveno skoro svim pričama autora ovog bloka.

 U bloku NAPUKLO OGLEDALO, zastupljni su autori skloni mistifikovanju (prividna uverljivost) u prikazivanju stvarnosti, citiranju, podražavanju određenog teksta ili specifične građe.

 Cinično demontiranje se izražava u formi ogleda, jezik je slavenoserbski plus političke parole devedesetih čije se značenje vešto rekontekstualizuje. Npr. Srđan V. Tešin počinje od bernhardovskog galgenhumora unutar podražavanja strukture crnih hronika i kulturne rubrike, no, kako ispod svakog od 49 „naslova“ koliko ih ima, sledi uputstvo za čitanje nekog drugog, to se upućivači i iz njih nastale priče u jednom trenutku sudare, a nastali roman „raspada“.

 U ovom bloku zastupljeni su autori: Gatalica, Rabrenović, Novaković, Tasić, Srđan V. Tešin.

 Poslednji blok u Marojevićevom izboru nosi naziv HIPER – i KRTI REALIZAM gde su obuhvaćeni autori: Nenad Jovanović, Zoran Ćirić, Narcis Agatić, Igor Marojević, Mihajlo Spasojević i Vule Žurić. Oni dodatno spuštaju nivo mimetičnosti u odnosu na postmodernu paradigmu osamdesetih. Pomenuti autori se aktivnije bave ikonama pop – sveta i znakova doba u kom živimo. U pričama ovih autora uočavamo fluidnost distribucije tih znakova na svega nekoliko stranica teksta.

 Četri autora iz ovog bloka Vladislava Gordić Petković svrstava u krti realizam. Krti realizam odlikuje ekspresijska redukcija, očuđenje, ciklična radnja. Isto tako možemo ovu vrstu realizma da nazovemo i „realizam 4K“ (kuhinje, klozeta, kontejnera i kalašnjikova).

 Što se tiče hiper realizma, Tatjana Rosić je napomenula da se tu javlja „pojačano osećanje stvarnosti iz kog potiče i (…) nimalo slučajno insistiranje (…) na vlastitoj biografiji“, kao i na svesnost prekoračenja granice, ubrzanja koje prividno automatsko proizvođenje sve novih i novih sadržaja…“

 Marojević na kraju uvoda kaže da ovaj izbor treba pojmiti uslovno. Blokovi su sastavljani na osnovu poetičkih prioriteta, koji bi iz nekog drugog ugla posmatranja i drugačije  primene u ovom izboru mogli biti sporni. 

Usability i multitasking

Ponekad je teško udoviljiti svim korisnicima računara. U jednom od prethodih postova na temu usability - ja bila je Usability VS. User - Experience . Videli smo u kakvoj su disproporciji ova dva veoma bitna segmenta upotrebe računara i iz tog odnosa vidimo neke od osnovnih ljudskih težnji, ili urođenih osobina. O čemu se radi? U čemu je komlikovanost tog problema? Usability je težnja ka pragmatičnom delu čovekovih psiholoških funkcija, a User - Experience je ipak stvar estetike, uživanja, neke vrste modernog hedonizma. Isto kao što proizvod prodaje dobro dizajnirana ambalaža.

U ovom tekstu ćemo otvoriti neke aspekte teme simultanosti i nesimultanosti ljudskog mentalnog sklopa i potrebom za korišćenjem multitasking sistema upravljanja i manipulacije određenim problemom.
Na terenu računara vidimo takođe jednu slabost (makar tako smatramo) ljudskih načina funkcionisanja u nerealnom vremenu i nerealnom prostoru. Šta se tu zapravo dešava? Čovek je po prirodi simultano biće. Uzmimo za primer rad u kuhinji i pripremu večere. Za pola sata možemo skuvati odličnu večeru pošto u isto vreme barimo jaja, pripremamo salatu, pečemo tost i aranžiramo hranu. Na webu, imamo AJAX koji je predviđen za web 2.0 koncept da bi se izašlo u susret i usability - ju i user experience - u u isto vreme. AJAX nam dopušta multitasking, zato možete u isto vreme da, recimo, uploudujete slike na server (pogledaj Flickr), upisivati tagove, rotirati slike tako da o prelasku desktop aplikacija na web možemo tek pričati kada korisnike računara ne bude zbunjivala i takva mogućnost weba.

Mnogi prijatelji mi se žale kako nisu navikli na multitasking. Ako pak pogledamo malo bolje, multitasking nam nije uvek na mestu kada govorimo o usability - ju. Tu valja pomenuti da u ovom tekstu posebno posmatramo multitasking ljudske prirode i te osobine, a sa druge strane multitasking (operativnog) sistema. Elem, šta mi želimo od multitasking sistema? Želimo da uštedimo vreme i na netu, kao što možemo da radimo na desktop platformama. Ali, skraćeno vreme nekog posla uslovno je obrtuto proporcionalno pozitivnosti izlaznog rezultata.

Možda se se prosto zapitali, a kako možemo objasniti moguću pojavu preopterećenosti web platforme kao što može biti opterećena desktop platforma? Kakvih problema možemo imati na webu ako nam aplikacija otkaže poslušnost ili ako neće jednostavno da uradi ono što smo zamislili? U nekim od narednih tekstova detaljnije se možemo dotaći ove teme.

Ali zbog nesavršenosti svih sistema, moguće je da je multitasking realizovan da svoju funkciju ukida ako mu je pokrenuta neka druga funkcija. Uzmimo za primer: ne možemo u isto vreme menjati ime fajlu i kopirati ga na nego drugo mesto. Neke stvari jednostavno ne mogu zajedno u simultani poredak.  

Očekujem korisne dopune i komentare ovom tekstu

Šta je „strana siroče“?

Pitam se da li je sintagma „strana siroče“ relevantna. Na engleskom jeziku ona se naziva „orphan page“. Ako imate konstruktivne predloge, ostavljajte ih, nisam siguran da sam baš „ubo“ ime.

 

Elem, „strana siroče“ je strana sajta koja nije linkovana sa ostalim stranama. To je uglavnom prva (index) strana koja nema veliki informativni značaj, uglavnom. Pretraživači smatraju da je „strana siroče“ greška u informacionoj arhitekturi i strukturi sajta, tako da je pauci ne kupe jer ih smatraju irelevantnim.

 

Strana siroče, znači ne igra neku posebnu ulogu u SEO – u, ali ima značaja u širem kontekstu.

 

Ukratko, strana siroče je linkovana na određene stranice, ali na tim stranicama nema linka ka njoj. Ona može biti indeksirana od strane Google pretraživača, tako da u procesu promene dizajna, ona izvesno vreme ostane keširana i možemo joj pristupiti.

Tek sada vidim koliko je ovaj tekst konfuzan!

Odabrano za vikend

Vikend je vreme kada mi je blog slabije posećen, zato biram aktuelnosti, ubacujući po koju informaciju koja i nije toliko aktuelna, ali je atraktivna. Počinjemo:

Blogosfera: 

Kod Gorana nailazim na vest da je Stevan Majstorović pokrenuo blog. Stevane, dobar potez!!! (Stevan Majstorović se profesionalno bavi web tehnologijama već 11 godina, a IT novinarstvom 8 godina. Trenutno vodi firmu Majlab, kao jedini vlasnik)

Na blogu http://blog.poslovnisoftver.net/ najave o aktivnostima i temama za naredni serijal tekstova (U planu je serija tekstova o tehničkoj podršci u softverskoj industriji, a prvenstveno kod nas. Biće zanimljivo, bar meni, istražiti, koliko i kako softverske firme realizuju svoju tehničku podrsku. Pažnju ću posvetiti načinu na koji su uslovi korišćenja tehničke podrške prezentovani (jasnost i preciznost) na sajtovima proizvođača. Koliko zapravo prosečan korisnik može dobiti informacija sa sajtova proizvođača poslovnog softvera. To je jedan, ali ne i jedini, aspekt tehničke podrške koji ću)istražiti.

Kod Nemanje zanimljiv tekst: Startup, udariti na velikog (jedinog) igrača? (Naravno sa obe noge na zemlji i svesni činjenice da će da rade najmanje 6 meseci ako ne i 2 godine uz solidne troškove (a ipak spremni da ulože i rade za taj startup) a da neće da vide ni dinara zarade.)

Poslovni Magazin Biznis Surfer dobio PC Press Top 50 2006 nagradu (Naravno, ne dopada se svima autorski koncept dodele nagrade od strane urednika PC Press-a, sto se i moze videti na ES-u, DPT-u, ali ono sto jeste bitno da se svi slazu u tome da odredjeni broj sajtova bi trebalo da bude na listi, i jeste tamo, a neki drugi ne bi trebalo. Ko je relevantan da to prosudi, obzirom da se radi o ukusima a nije objavljena metodologija - o ukusima se ne raspravlja.)

Kultura:

Emigrantski konkurs za priču ili esej (Ilegalni poslastičari i izdavačka kuća “Kornet“, a po ideji Mjehura Ubice, tj. Srđana Anđelića, pokreću konkurs pod nazivom “Pa… kako vam je tamo?”)

Trulo u filmu “Hamlet” (Sukob reditelja i producenta filma čija je premijera predviđena na 35. Festu biće rešen, najverovatnije, na sudu)

Pronicljivi psiholog i melanholični mislilac (Tako darovitog govornika i ujedno velikog eruditu zadugo nećemo imati)

Lajfstajl:

Autoerotika petkom uveche (naša veš mašina pere samu sebe) ili Šta Lusija radi dok

Pitchweis

bloguje…

First Life: Wire Frames for the real world (German artist Thomas Raschke produces 3D wireframes for the real world. There’s some arthaus navigation to deal with there, but stick with it for some compelling looking everyday objects. )

Overclocking Core 2 motherboards (“When it comes to selecting a motherboard, you’ve got a bunch of factors to consider: Form factor, features, stability, performance, and price are a few that jump to mind. Some of us, however, look at one more little checkmark on the outside of the box: overclocking prowess…)

Predlog kodeksa novinara Srbije

U trenucima dokoličarenja, naletih na ovaj dokument. Pročitao sam ga pažljivo i prosleđujem vam ga na čitanje i komentarisanje.

Neka pravila boldovanja – uvod u čari blogovanja Chapter I

Posle jedne od brojnih izvala srpskih medija o fenomenu bloga, najnoviji buzz o blogu izašao u u Kulturnom dodatku Politike. Javnost je već po ko zna koji put obmanuta od strane neukog i samoživog uredništva skoro svih koji su objavili nešto na tu temu. Post se pojavio na ovom blogu, a stigli su i zanimljivi komentari. U cilju daljeg produbljivanja tematike, počeo sam sa serijalom tekstova o tom fenomenu. Evo i prvog u nizu:

Blog platforma, po svemu sudeći preuzima osnovna tipografska pravila i navike iz klasičnog novinskog izveštavanja. Vidimo da je najveći naslov na vrhu stranice, koji je ujedno najbitniji, nainformativniji, najekspresivniji. Smisliti dobar naslov nekom tekstu je pola posla kreativnog pisanja novinarskih (blogerskih) naslova.

Pored svih ovih pravila i osobina, ovi postupci rada sa tekstom su više nego komplikovaniji na web – platformi. Recimo, bitni naslovi, tj, <h1></h1> tagovi su veoma bitni za internet pretraživače i SEO. Tako je dalje graduisano sve do recimo <h6></h6>, zavisno od toga koliko je zgusnuta informaciona arhitektura na stranici.

Antrfilei u štampanom formatu, uvek privlače prve čestice pažnje čitalaca. Uglavnom su drugačije obojeni, uokvireni, naznačeni. Na web – platformi, dobar antrfile se može veoma lako realizovati u željenom stilu definišući ga u CSS – u. Jedna od „produženih osobina“ antrfilea na internetu je mogućnost linkovanja ka još zanimljivijoj referenci, ili referenci koja na sličan ili potpuno suprotan način gleda na dati problem. To je još jedna stavka u usability informativne organizacije jedne web lokacije.

Pravila boldovanja u intervjuima i klasičnim novinskim tekstovima takođe su preneta iz Gutembergove ere. Pitanja intervjua idu uglavnom pod tagovima <strong></strong>, što nam daje zadebljani tekst. U klasičnom članku, ako su navode reči neke osobe, ili se pozivamo na neki citat, onda taj citat ide uglavnom u boldu. Keywords, ili ono što je najopisnije za jednu web lokaciju je takođe koristim pod tagovima <strong></strong>, zbog usability vidljivosti i dobrog SEO – u.

Ovo su samo neka pravila koja su prešla iz Gutempergove galaksije u galaksiju Hiperprostora. U narednim tekstovima razvijaćemo ovu tematiku pokušavajući da damo doprinos neukoj javnosti prava saznanja o pogrešno tumačenom fenomenu bloga u medijima. Pozivaju se svi kompetentni da preuzmu inicijativu i isprave ovu nepravdu!!! Kao što je već bilo pokušaja…

YouTube u YouTubeu by CSS

Videh kod Jasona link za ovu posve neobičnu stvar. Navali narode but be sure to hit “play” on both YouTubes…

http://nastynets.com/?p=412

O blogovima u Kulturnom dodatku Politike

U Kulturnom dodatku Politike od subote 27. januara, Nalazi se text naslovljen Elektronska oglasna tabla posvećen blogovima. Prva zamerka: teksta nema na sajtu Politike.

Krenimo od naslova: kako ga opisati? Potpuno neprikladan naslov. Šta je “elektronska oglasna tabla”? Blog sigurno nije, a još manje “pismo u ništa” iako je pomenuta sintagma uzeta kao metafora. Blog ima jasno profilisanu ciljnu grupu, kao i svi sajtovi, kao i sve knjige, reč je samo o dostupnosti i interakciji, a ne kako autor kaže, da mnogi ljudi pišu pisma “šaljući ih u najveći javni prostor ikad stvoren, i očekujući dobre (ili bilo kakve) vesti iz mreže.” Ne čeka se ništa iz mreže, nego se čeka reakcija iz javnosti koja čini tu mrežu. Mreža može biti satkana i od ne - javnosti. Elem, mediji su produženi ljudski organi kako reče jedan veliki teoretičar medija.

Autor zatim kaže da “blog predstavlja iskorak autentične i anonimne jedinke u digitalnu javnu sferu”. Tu vidimo da je autor pošao od hronološki najstarijih internet servisa (e mail), koji je opet upućen nekom unapred određenom na osnovu čvrstih kriterijuma, a preko bloga, koji je jedan od najnovijih internet servisa, pokušavamo da generišemo sadržaj i poruku tako da ujedno stvorimo iste čvrste kriterijume da bi poruka nekom bila dostupna. Znači, na blogu smo domaćini, čekamo goste, a karakter pisma je takav da on mora da ide u goste.

Drugi paragraf počinje pomalo čudnim iskazom, da bi se zatim prešlo na neke statistike: “Sve je putovanje, to znamo”. I štasa tim. Čini mi se poznato ova rečenica, pazite odlomak jednog mog teksta: “ Nilsen: Dragi Sokrate, sada me slušaj pažljivo! Ti dolaziš da odeš, ti se vraćaš da odeš, ti dolaziš da ponovo odeš. Posmatrajući ova tri iskaza, obrati pažnju da usability ima funkciju “krčenja (hyper)prostora” radi kretanja. Tim krčenjem, usability u isto vreme i pravi put koji ne bi trebalo da bude ćorosokak. Kada neko počinje sa projektovanjem web lokacije, trebalo bi da ima u vidu da neko dolazi na taj sajt da bi otišao. Od dolaska do odlaska postoje neke radnje koje je potrebno izvršiti. Pre nego što dođeš na neku web lokaciju, pripremiš se za put rečenicom: Internet počinje time što postoji. Bilo da si iskusniji korisnik ili laik koji ne zna ni pošto da proveri, ovo izgovaraš. Usability je jedan okvir ovog puta, merodavni poslodavac i izvršitelj radova na svim putevima. Treba dobro da upoznaš put do mesta odakle treba da odeš, pošto tamo ne možeš ostati. Time si načinio prvi korak i naučiš put. Tada se vraćaš zadovoljan. Kakav ćeš putopis načiniti kada se vratiš zavisi od toga da li se projektant web lokacije pridržavao nekih osnovnih pravila usability - ja. Ako napišeš putopis sa pozitivnim utiskom počinje nova faza tvog internet života. Opet pomišljaš: Internet počinje time što postoji! Ideš na taj isti sajt, sviđa ti se, usability ti je rezervisao kartu za ponovni dolazak, ali i za ponovni odlazak. To je jedan ciklični proces. Posle onog tećeg, dosadnog Internet počinje time što postoji, usability odlazi u penziju. Ti tada znaš sve, ti znaš da internet počinje time što postoji!”

Blog nije putopis, ali reč (we)blog zapravo u svojoj etimologiji ima značenje putopisa sa putovanja po hiperprostoru. To je trebalo malo pojasniti, jer Kulturni dodatak ne čitaju samo oni koji znaju nešto o blogovima i internetu, neko i ljudi koji nemaju pojma šta je to. Jedno od najslabijih mesta teksta iako je samo ono moglo biti srž čitavog predstavljanja bloga.

Poređenje sa “Velikim bratom” neću da komentarišem, jer svaki komentar je suvišan, nadam se da ćete se složiti.

 Jedna od dobrih stvari, ali ne za objašnjenje širokoj čitalačkoj javnosti, šta je blog, iliti “elektronska oglasna tabla”, je pominjanje Peđinog i Žaninog bloga. Međutim ja Žanin “blog” ne bih nazvao blog iz prostog razloga što nije interaktivan. To je webdnevnik. Peđin blog je blog. Hajde, da ne ružim tekst puno, autor je  pročitao tekstove sa ovih blogova i napravio distinkciju među njima. I još jedna bitna stvar koja je pomenuta, a do nje smo došli i Saša i ja u jednoj od diskusija, a to je da blogovi imaju svojstva usmene kulture, neodoljivost i moć verbalnog.

Sve u svemu, jedan posve neinformativan tekst, nepovezan, konfuzan, nigde ničeg što je najavljeno naslovom

Preuzmite skeniran tekst iz Kulturnog dodatka

Odabrano za vikend

Čovek koji za manje od jedne sekunde crta savršen krug prečnika 1 metar. (via justinblanton.com) ;

Od 23. januara 2007. godine stanovnicima SAD će biti potreban pasoš ako budu želeli da putuju u/iz Kanade i Meksika. (via kottke) ;

Pola Šer, dizajnerka, gost Beograda, koja je impresionirana ćirilicom: intervju u Politici ;

Basari NIN - ova nagrada, Mirjana Mitrović umalo da pobedi;

Završen film o Miroslavljevom jevanjđelju;

Privodi se kraju film o Branku Miljkoviću ;

Ubrzani Internet - Novostvoreni organski molekuli ispoljili 50 odsto bolja svojstva od svih dosadašnjih ;

TV kvizovi i telefonski računi;

Web stranica “Večernjih novosti” uvrštena je, prema oceni časopisa “PC”, u listu 50 najboljih domaćih Web sajtova za 2005. godinu;

Nuspojave Teofila Pančića: “Zanimljiv je kontrast između diletantske “lukavosti” onih koji vode kampanje i nepopravljive naivnosti onih birača koji se stalno sapliću o isti kamen”;

Eksplozivna naprava ispod Čedinog micubišija;

Izložba posvećena Viktoru Igou;

Konkurs za nagradu “Đura Đukanov”

Narodna biblioteka “Jovan Popović” iz Kikinde raspisala je 19. januara 2007. godine konkurs za literarnu nagradu “Đura Đukanov”.

Nagrada se dodeljuje za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti ili u delovima.

Nagrada “Đura Đukanov” se sastoji od štampanja knjige džepnog formata, broširanog poveza, u tiražu od 350 primeraka.

Rok za dostavljanje rukopisa je 1. maj 2007. godine.

Rukopise slati isključivo u elektronskom formatu, na e-mail adresu: konkurs_djukanov@hotmail.com ili poslati floppy ili CD na adresu: Narodna biblioteka “Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda. Sa naznakom: Za literarni konkurs.

Rukopise slati potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja, telefonom i e-mailom. Rukopisi poslati sa nepotpunim podacima ili u neodgovarajućem formatu neće moći da konkurišu za nagradu.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Đura Đukanov” su: Branislav Ćurčić iz Sombora, za 2005. godinu, i Marica Puškaš iz Novog Sada, za 2006. godinu.

Istekom dvogodišnjeg mandata, tročlani žiri (koji su činili Vladimir Gvozden, književni kritičar iz Novog Sada i asistent na Odseku za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Slobodan Vladušić, književni kritičar iz Subotice i asistent na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Srđan V. Tešin, književnik iz Kikinde), zamenjen je žirijem u kome su od ove godine: Vladislava Gordić-Petković, književni kritičar, profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Nemanja Rotar, pisac i direktor Gradske biblioteke u Pančevu, i Mića Vujičić, pisac, književni kritičar i novinar iz Mokrina.

Odluku o dodeli nagrade žiri će doneti najkasnije do 1. septembra 2007. godine. Nagrada će zvanično biti uručena laueratu u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” 19. januara, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana od raspisivanja konkursa.

Vukajlija dot com

Na adresi vukajlija.com pokrenut je web 2.0 projekt. Radi se o rečniku koji možete sami popunjavati, a ostali članovi rangiraju i validuju vašu definiciju.

Moj skromni doprinos: http://www.vukajlija.com/Titranje 

Iron Maiden u Beogradu

Britanski hevi metal bend Iron Maiden nastupiće 14. marta u Beogradu na Beogradskom sajmu.

Produkcijska kuća Avalon iz Skoplja, balkanski promoter benda, odlučila je da Iron Maiden jedini koncert u regionu održe baš u Beogradu, saopštio je organizator beogradskog koncerta. dalje

Jutarnji adrenalin - Zastava 750 L

Na Plaselinu, Dribling na vlažnom terenu, kolumna Jovana Gvere. Evo šta kaže Gvero, umro sam od smeha:

Jao, vidi Brana

Vozač Zastave 750L Branimir Mitrović pojavio se drugi put među Srbima. Evo šta je tom prilikom izjavio za Dirty Times iz Nakonda.

DT: Šta Vas je nateralo na povratak?
BM: Ulje! Mašina navikla na “Modričino” ulje i ništa joj drugo ne odgovara. Takav kvalitet postoji samo u Srbiji!

DT: Još uvek vozite Zastavu 750L?
BM: Da. To, doduše, nije moja odluka, već stanje! Brzine su u H, može da se nabudži a i još uvek ima natjecanja u toj klasi. Derbi začelja!

DT: Kakva je konkurencija?
BM: Mogu da mi se napasu muda, kao i uvek do sada. Nije sve u makini, ima nešto i u gumama?

DT: Vaša omiljena staza?
BM: Bataja! Tu je sve izmene napravio čuveni arhitekta Saša Belopoljanski. Treba li trošiti reči o njegovom majstorstvu i umešnosti? Od mrdalica do staze za nacijonalnu klasu, takav put mogao je da izdrži samo on. Mnogo šikana i levih zavoja, to je ono što obožavam.

DT: Šta kažu pripadnice lepše polovine čovečanstva?
BM: Više ne govore, samo rade. Nekad sam morao da se bar malo potrudim, sad samo ko hoće ima se natrpa da mu uši klamću.

DT: Kako izlazite na kraj sa sponzorima?
BM: To nije moj posao, ja samo cooliram i pijem kafu, a ovi iz video kluba rade ostalo. Snalazimo se! Ko svi ostali!

DT: Vaša velika ljubav je bila gluma? Šta se desilo?
BM: Ništa. Otišao sam u vojsku a onda su počeli životni filmovi. Ubijali smo se po ulici a ne gađali po strelištima. Obnovili smo Kosovski boj i opet ispušili! Bušili dlanove po Kozari. Pili smo benzin a ne alkohol. Skidali avione a ne golubove prevrtače. Glumci su menjali dijagnozu a mi glumice!

DT: Vaša takmičarska deviza?
BM: Ko rano žuri, taj start ponavlja!

DT: Kad Vam je bilo najteže?
BM: Uvek kad odigram X a izađe kec ili dvojka.

DT: Kad ste se najviše smejali?
BM: Kad je OFK namestio grobare na JNA.

DT: Koja je Vaša krsna slava?
BM: Slavu nisam birao već nasledio, kako to ovde obično biva, a pošto sam učio onu pesmu o ženidbi Milića Barjaktara možete si zamisliti da su mi hajduci bliski. Mitrovdan i Đurđevdan, pa kad se setim.

DT: Da li to znači da postite?
BM: Kako da postim kad znate da je ćale svima uvaljivao kobaje. I to sam nasledio. Religija je opijum za mase a post za Irvase! Hi hi hi!

DT: Koga biste rado provozali?
BM: Hidotoši Nakatu, fudbalera sa neverovatnim smislom za turizam!

DT: Dakle, brzina Vas i dalje inspiriše?
BM: Svakako! Ćofi je i dalje prebrz za današnju Srbiju!

Šekspir u trgovini - marketing na delu!

Došao Šekspir u trgovinu i traži majonez, a prodavačica će:
“U tubi or not tubi?”

WebLog u obrazovanju

Na blogu Saše Radojčića, jedan zanimljiv tekst na temu WebLoga, ili, kako kažemo skraćeno bloga.

U članku Weblogs in die Lehre, dvoje saradnika tibingenškog IWM, instituta koji se bavi istraživanjem sticanja i razmene znanja posredstvom novih obrazovnih i komunikacionih medija, daju tri primera primene webloga u nastavi na nemačkim visokoškolskim institucijama.

Malo surfovanja nikad nije na odmet kada naiđete na ovako zanimljivu temu. Na sajtu www.rodopi.com (ovde je direktan link) gde možete pronaći informacije o knjigama tipa:

Technology and Society — the Internet
Contemporary Issues In Education., PRESTON, David Seth (Ed.)
2005 XII, 191 pp.
Series:
At the Interface/Probing the Boundaries 22 978-90-420-1684-2 90-420-1684-1
The Mirror and the Veil., SERFATY, Viviane
An Overview of American Online Diaries and Blogs. 2004 X, 144 pp.
Series:
Amsterdam Monographs in American Studies 11 978-90-420-1803-7 90-420-1803-8
Virtual Learning and Higher Education., PRESTON, David Seth (Ed.)
2004 XIII, 182 pp.
Series:
At the Interface/Probing the Boundaries 8 978-90-420-1129-8 90-420-1129-7 978-90-420-1060-4 90-420-1060-6
Virtuality and Education., HOANG NGUYEN, Tuan and David SETH PRESTON (Eds.)
A Reader. 2006 IX, 205 pp.
Series:
At the Interface/Probing the Boundaries 34 978-90-420-2054-2 90-420-2054-7 978-90-420-2070-2 90-420-2070-9

Mala Eni ide na operaciju!

Eni ide na operaciju - Jedna lepa vest, buzz od pre nekoliko dana za pomoć maloj Eni Ramić, kako Tomislav prenosi je urodio plodom

Peđa, samo nastavi da širiš akcije blogosferom!

Još malo o humanitarnim akcijama: na blogu sajta humanost.org, jedan zanimljiv tekst o tome “Kome idu pare od SMS -a“, evo malog citata:

Posle pročitanog teksta Jelene Krajšić na B92 Blogu, odlučio sam da prva suma koja se bude skupila od SMS uplata bude data gospođi Draginji Radinović iz Čortanovaca. Isplata novca od SMS provajdera će biti krajem decembra i tada će joj pare biti uplaćene.

Svi zainteresovani da daju doprinos humanoj misiji gospođe Draginje, mogu da me kontaktiraju da da bi dobili informacije kako mogu da daju doprinos. Možete pročitati tekst o njoj.

Napisala: Jelena Krajšić

Odabrano za vikend

Idem malo na odmor, od nedelje me čeka veliki posao, tako da me malo neće biti. Za vikend izdanje bloga izdvajam sledeće zanimljivosti iz blogosfere i interneta:

1. Zašto je otkazan Startup Show (Marko iznosi 7 stavki, problematika se analizira);

2. Ekskluzivno: Otac CSS-a Eric Mayer u svojoj prezentaciji će koristiti screen shot Dragana Babića! (Dragane, sveka čast!);

3. Širimo vest sa Peđinog bloga, lepa humanitarna akcija u blogosferi. Pomozimo maloj Eni; 

4. Kradem od Peđe: CSS za štampu - Dragan Babić je na svom blogu Dnevnik Eklektika napisao odličan tutorial o optimizaciji vašeg bloga ili sajta za štampanje. Kako kaže: “Fora je u tome da je stvar krajnje jednostavna, ne zahteva mnogo vremena, a znači dosta, ako ništa – govori o tome da ste temeljni u svom poslu i da obraćate pažnju na detalje.”;

5. Na Sašinom blogu zanimljiv post: IKT i način razmišljanja;

6.  Svakodnevnica nam je šarena, a što se politike tiče, tu nemam reči;

7. Čini mi se da ima veze sa FK Partizan: Milan Uzelac, elektronskom poštom (sve bi bilo lepo kada ne bih morao da čitam njegov udžebenik iz Estetike)

8. Da li ste znali  da je Kikinda imala bolji status pod Marijom Terezijom, nego pod Vladom Vojislava Koštunice?

9. Kod Eme možete pročitati malo zanimljive poezije Tilla Lindemanna

10. To bi bilo to. Očekujte me uskoro.

Imperium nekretnine - da li su glupi?

Jedan od prethodnih postova o glupom spamu se nastavlja. Njihova glupost je sve zabavnija i inspiriše me da ovde izložim gomilu još besmslenijih stavova. Mala razrada:

dobijam još jedan mail sa adrese IMPERIUM@t-com.hr. U njemu piše sledeće:

www.imperiumnekretnine.com
posjetite nas osvojite nagradu

1. Pomišljam da se ne radi o nekretninama nego o zatvorima i bolnicama za najteže razbojnike i najteže bolesnike;

2. Ružan interfejs, to stoji: još bljutaviji kod;

3.  Da ne bih ulazio u hermeneutičke analize headera, iskreno, ne bih se usudio da bilo šta radim sa njima jer me plaši ovaj čika na konju;

4.  Ko je radio sajt i ko se bavio ovim divnim marketingom? Neko ko se nalazi na adresi http://www.istrabooking.com/. Eto, vidite, profesionalaca je sve više;

Evo šta kažu o sebi:

Toliko od mene, za ovaj put, budno pratim razvoj ovog “novog ” marketinškog trika. Ako mi srede da idem na more za dž i daju mi lep džeparac, skinuću ove postove, tako ću da im napišem.